PRAVILNIK O UPISU UČENIKA U SREDNJU ŠKOLU

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OBAVEŠTENjE ZA UČENIKE 8. RAZREDA I NjIHOVE RODITELjE

Približava se završetak osnovne škole i donošenje odluke o nastavku školovanja. Izbor i upis u srednju školu. Kako doneti odluku o izboru srednje škole i kako podržati dete u procesu donošenja odluke o izboru zanimanja.

Nacionalni centar Euroguidance – Evropske mreže za podršku karijernom vođenju i savetovanju tokom maja, juna i jula organizuje seriju vebinara koji su namenjeni učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola koji upisuju sledeći nivo školovanja – srednju školu, odnosno fakultet ili visoku školu, kao i njihovim roditeljima koji žele da se informišu o načinima na koje mogu da podrže svoju decu u donošenju odluka i pripreme za sledeće faze obrazovanja i učenja.
Ciljevi vebinara su da daju smernice u pogledu pitanja i dilema u vezi sa prelaskom na naredni nivo obrazovanja ali i da podstaknu razmišljanje i diskusiju na ove teme, pa će nakon prezentacije, učesnici imati prilike da postave pitanja i iznesu komentare. Učešće na vebinarima je besplatno, a za učešće potreban je računar sa stabilnom internet vezom.

Više o ovome možete saznati na http://erasmusplus.rs/vebinari-o-izboru-i-planiranju-daljeg-ob/ kao i izvršiti registraciju za željeni vebinar.

Mala matura 2017. – besplatna online priprema za završni ispit

Ko može da upiše srednju školu?

Svi učenici koji završe osnovnu školu i polože završni ispit mogu da nastave školovanje kroz srednjoškolsko obrazovanje. Pored srednjih stručnih škola (elektrotehnika, mašinstvo, građevinarstvo, tehničke škole…) postoje još i gimnazija i umetničke škole. Svi učenici stariji od 17 godina mogu da obave upis u srednju školu u svojstvu vanrednog učenika, dok mlađi od 17 godina upisuju srednju školu kao redovni učenici. Srednja škola nije obavezna.

Kriterijumi

Rangiranje učenika prilikom upisa u srednju školu vrši se na osnovu bodova ostvarenih uspehom tokom školovanja (maksimalno 70) i bodova stečenih na malom maturi (maksimalno 30). Za upis u specijalizovane srednje škole prilikom rangiranja uzimaju se i bodovi koje su učenici stekli učestvovanjem i osvajanjem nagrada na nekom od takmičenja na državnom ili međunarodnom nivou.

Bodovi za srednje škole

Ukupan broj bodova koji će se uzeti u razmatranje prilikom upisa u srednju školu ostvaruje se na osnovu uspeha u školi i bodova koje nosi mala matura. Na osnovu uspeha u školi moguće je ostvariti ukupno 70 bodova, dok mala matura nosi maksimalno 30 bodova.

Bodovi koji se dobijaju za uspeh računaju se na sledeći način:

• uspeh iz šestog razreda množi se sa četiri,
• uspeh iz sedmog i osmog razreda množe se sa pet,
• sabiranjem ova tri broja dobija se iznos bodova za uspeh u školi.

Bodove koje nosite iz škole, možete izračunati OVDE.

Završni ispit traje tri dana:

• Prvi dan – srpski, odnosno maternji jezik
• Drugi dan – matematika
• Treći dan – kombinovani test (zadaci iz biologije, fizike, hemije, istorije i geografije)

Sva tri testa nose maksimalno 30 bodova, a svaki pojedinačno najviše 10 bodova. Ovakav način bodovanja primenjuje se od školske 2017/2018. godine. Informišite se o rezultatima male mature OVDE.

Učenici mogu da steknu i dodatne bodove, ako su osvajali nagrade na takmičenjima iz predmeta u osmom razredu.

Uspesi na međunarodnim takmičenjima nose najviše bodova:

• Prvo mesto – 20 bodova
• Drugo mesto – 18 bodova
• Treće mesto 14 bodova

Uspesi na republičkim takmičenjima nose:

• Prvo mesto – 8 bodova
• Drugo mesto – 6 bodova
• Treće mesto – 4 boda

Ukoliko učenik ostvari više nagrada iz istog predmeta, računa se ona na kojoj je osvojio više bodova.

Prilikom rangiranja, ako učenici imaju isti broj bodova, prednost ima onaj koji je nosioc diplome “Vuk Karadžić”, zatim onaj koji je osvojio više nagrada na takmičenjima i na kraju oni koji su osvojili više bodova na završnom ispitu.

Upis u muzičke škole, umetničke škole i gimnazije za talente

Svi učenici koji žele da upišu muzičku, baletsku ili dizajnersku školu, gimnaziju za učenike sa posebnim sposobnosti kao što su filološka, fizička i matematička, školu u kojoj se deo nastave odvija na stranom jeziku i školu za talentovane učenike (muzička škola za talente u Ćupriji), polažu i poseban prijemni ispit, koji se održava pre završnog ispita, na kojima se vrednuje talenat i znanje iz oblasti u kojoj žele da nastave dalje školovanje.

Učenici koji žele da upišu sportsku gimnaziju oslobođeni su prijemnog ispita. Umesto toga potrebno je da donesu potvrdu o ostvarenim sportskim uspesima.

Procedura upisa u srednje škole

Nakon objavljenih rezultata završnog ispita, svaki učenik izračunava broj bodova sa kojima konkuriše za upis u neku od škola. Naredni korak je sastavljanje liste želja gde svaki učenik upisuje školu i profil za koji je pokazao najviše interesovanja. Kao prvu želju učenici unose profil za koji imaju najviše interesovanja, druga želja je profil za koji su manje zainteresovani, treći još manje itd. Redosled napisanih škola je bitan, jer će učenik biti raspoređen u prvu školu za koju bude imao dovoljno bodova. Neke od preporuka su da se na listu napiše minimum deset škola, od dvadeset koliko je najviše. Primer popunjene liste želja pogledajte OVDE.

Kada se popunjava lista, prvo što se upisuje je šifra obrazovnog profila i ona se prepisuje iz konkursa koji je objavilo Ministarstvo prosvete, baš onako kako je tamo napisana. Jedna od čestih grešaka je ispisivanje slova u šifri ćirilicom iako je u konkursu napisana latinicom. Nakon ispisivanja, obavezno proveriti da li je šifra tačno napisana.

Prilikom popunjavanja liste potrebno je pogledati koliko su učenici ranijih godina imali bodova pri upisu na određene profile, čime se stiče jasnija slika o šansama da se dete upiše na neki od željenih profila.

Bitno je naglasiti da ne postoji univerzalna tablica ili tačan broj bodova koji su potrebni za upis učenika na neki od smerova, već to zavisi od interesovanja učenika kao i broja bodova koje su osvojili.

Nakon predavanja liste želja, čeka se raspored učenika, odnosno redosled kandidata za upis u srednje škole. Detaljnije o tome pogledajte OVDE.

Termine svih upisnih dešavanja možete pogledati OVDE.

Dokumenta za upis

Nakon objavljivanja spiska i saznanja ko je koju školu upisao, sledeći korak je predaja dokumenata za upis u srednju školu.

Potrebna dokumenta su:

• Izvod iz matične knjige rođenih
• Popunjen obrazac prijave za upis u srednju školu
• Svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi
• Svedočanstva poslednja tri razreda osnovne škole
• Uverenje o položenom završnom ispitu
• Svedočanstva poslednja tri razreda osnovne škole
• Lekarsko uverenje za upis u srednju školu (nije potrebno za sva zanimanja)
• Diplome o osvojenim nagradama

Izračunajte bodove koje nosite iz škole

Bodove koje ste ostvarili na osnovu uspeha u šestom, sedmom i osmom razredu možete izračunati na našem portalu, OVDE.

Testovi za malu maturu

Na našem portalu možete raditi online testove za pripremu male mature koji će vam pomoći da se što bolje spremite za završni ispit.

Rešenja testova za malu maturu

OVDE možete pogledati rešenja testova sa poslednjeodržanog završnog ispita.

Kalendar upisa u srednje škole

Termine svih upisnih dešavanja možete pogledati OVDE.

Ukoliko imate probleme prilikom upisa ili izbora srednje škole, ne znate šta da upišete, dvoumite se oko više opcija, kontaktirajte našeg SAVETNIKA ZA UPIS.

Preuzeto sa sajta http://srednjeskole.edukacija.rs/

 

PLAN UPISA ODELJENJA  U SREDNJE SKOLE SK. GOD.  2016/17

PROFESIONALNA ORJENTACIJA

 

 

NAČIN BODOVANJA ZA ŠKOLSKU  2015/16.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

FORMULA PO KOJOJ SE RAČUNAJU BODOVI IZ ŠKOLE

opšti uspeh  na kraju VI razreda X  4 (max 20)

opšti uspeh  na kraju VII  razreda X 5 (MAX 25)

opŠti uspeh na kraju  VIII razreda X  5 (MAX 25)

 

Nakon završetka osnovne škole, najveći problem budućim srednjoškolcima predstavlja izbor nove škole, smera odnosno zanimanja. Najveći problem tek svršenim osnovcima predstavlja nedostatak informacija koje bi stvorile jasniju sliku čime bi želeli da se bave u životu.

Spisak zanimanja predstavlja opis zanimanja odnosno smerova na svim srednjim školama u Srbiji koji bi trebao da približi učenike konačnom izboru za dalji nastavak školovanja.

Pročitaj više http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimanja

 

 

VODIČ ZA OSNOVCE ZA IZBOR ZANIMANJA

 

 

Mala-matura.com - besplatna online priprema za završni ispit

KONKURS ZA UPIS UČENIKA U SREDNJE ŠKOLE U REPUBLICI SRBIJI ZA ŠK. 2014/2015. GODINU

 

 

STRANPUTICE

U  IZBORU

ZANIMANJA

 

STRANPUTICA  PRVA

 

"Upisaću se u najbližu školu. Mrzim da putujem kroz saobraćajnu gužvu autobusom u kome moram da stojim na jednoj nozi."

Ako je ovo tvoj glavni kriterijum izbora, čak i ako nisi sjajan matematičar, pokušaj da izračunaš trajanje neprijatnosti. Formula je: dva puta dnevno po 45 minuta vožnje puta broj dana puta broj godina školovanja PREMA: 8 sati puta broj radnih dana godišnje puta 30-40 godina radnog staža u zanimanju koje ne voliš! Pritom, ne zaboravi - i na posao se stiže kroz saobraćajnu gužvu, često na jednoj nozi... To dodaj drugom delu formule!

Šta je kraće? Stavi prst na čelo i dobro razmisli.

 

STRANPUTICA DRUGA

"Moj najbolji drug se opredelio za to zanimanje. Ne želim da se razdvajamo, nastavićemo dalje školovanje zajedno."

Drugarstvo je divna stvar. Vredna svakog poštovanja, svake žrtve... Ali, da li baš i ovakve? Šta će biti ako izabrano zanimanje tvom drugu odgovara u svakom pogledu, ali tebi ne? Na primer, nedostaju ti neke specifične sposobnosti potrebne za uspešno bavljenje tim zanimanjem ili - imaš ravne tabane ( koji ti sada uopšte ne smetaju, ali se u tom zanimanju neprekidno stoji), pa će problemi tek postati veliki. Ili:  u tom zanimanju se mnogo računa, proračunava, a tebi to baš ne ide od ruke. Ili: mnogo se razgovara sa ljudima, a ti si ćutljiva osoba, više voliš mali, zatvoren krug prijatelja...

Drugarstvo će preživeti školsku razdvojenost - ako je pravo. Svakog dana postoji slobodno vreme za druženje - naravno, ako umeš da organizuješ  svoj dan. Najzad, vreme koje sa nekim provodimo - nije uvek prava mera kvaliteta odnosa. Mnogo je važnije kako delimo doživljaje, kako rešavamo brige, kako se podržavamo uzajamno, tešimo ili zajedno radujemo, kako se međusobno razumemo i uvažavamo. A ako iskreno voliš svog druga, razmisli kako će se on osećati (da li će baš biti presrećan?). Imaš li prava da mu nametneš takvu odgovornost - za izbor zanimanja? Jer, ako je pravi drug - osetiće se kad-tad odgovornim što ti nije više objašnjavao da svako mora da bude SVOJ, da pronadje svoj put.

 

STRANPUTICA TREĆA

Životni san jednog od tvojih roditelja je bio da po profesiji postane to što ti nameravaš da upišeš.

Ponekad stvarno nije lako sačuvati vlastito mišljenje i odbraniti pravo na vlastitu odluku. Roditelje volimo, oni čine sve za nas (i "sve" ponekad), poznaju nas najbolje (stručnjaci upozoravaju da oni u silnoj ljubavi ponekad vide i ono čega nema, ili ga bar nema u onoj meri u kojoj oni vide), nikad nam neće poželeti lošu budućnost, žele da ih u životu u svemu preteknemo: u obrazovanju, položaju u društvu, materijalnom blagostanju...

Uz svu ljubav koju pružaju, ponekad postoji i ona, već milionima puta izgovarana rečenica: "Ja sam ti rekao svoje mišljenje, a ako hoćeš drugačije, u redu, samo ja skidam svaku odgovornost sa sebe." Da li ti se ova rečenicia učinila nekako poznato? Stvarno je potrebno mnogo hrabrosti da se u takvim okolnostima savlada strah od moguće vlastite pogreške u izboru zanimanja. Potrebno je mnogo rada i temeljnog poznavanja sebe i vlastitih sposobnosti, interesovanja i aspiracija, raspoloženja i ponašanja, ali i sveta zanimanja, psihofizičkih zahteva i školskog sistema. Samo tada ćeš moći da braniš svoju odluku i pravo da imaš vlastiti izbor. I još nešto: znaj da ćeš, u svim situacijama kada ti u školi, a i kasnije u životu "zapne" - još mnogo puta, u različitim varijacijama, čuti onu istu rečenicu. Izdrži - sa zadovoljstvom! Jer, može se i tebi desiti da je jednog dana kažeš svojoj deci. I desiće se, ako izabrano zanimanje ne bude TVOJE, već "mamino" ili "tatino"! Svako treba da nauči da brine o sebi, zar ne?

 

STRANPUTICA  ČETVRTA

 

“Izabraću zanimanje koje moji vršnjaci i ja najviše cenimo jer obezbeđuje privilegovan položaj, materijalno blagostanje, visok društveni ugled, ima zvaničnu titulu, nije teško…”

Lepo! Šta više, u ovom trenutku možda i jeste sve tako! Samo, da li znaš koliko tvojih vršnjaka želi isto što i ti? Ima li u školama mesta za sve vas? Znaš li koliko školovanih stručnjaka tog zanimanja u ovom času čeka na zapošljavanje? I koliko će ih još završiti dok ti dobiješ svoju diplomu? Ima li mesta za sve vas? Znaš li koliko je takvih mesta već sada zauzeto? Kada će se uprazniti (odlaskom određenog broja radnika – u penzije ili na druga radna mesta) i po kojoj stopi godišnje? Koliko takvih mesta uopšte ima? Bez šale, ali, broj ambasadorskih mesta određen je, uglavnom, brojem zemalja sa kojima imamo diplomatske odnose, a na genetskoj selekciji kukuruza, po čemu smo poznati – može se raditi samo u jednom ili dva instituta. Da ne nabrajamo dalje, ali – zamisli se. Pritom, ne zaboravi  da ćeš raditi u XXI veku, da se društveni ugled zanimanja menja sa vremenom, i da, ako ti je ovo glavni kriterijum u izboru, možeš doživeti da ispadneš iz trke za elitom, čak i ako, po tvojoj oceni, dobro i uspešno radiš u odabranom zanimanju.

 

STRANPUTICA PETA

Osvetnički put. Odluke tipa “pokazaću ja njima šta i koliko mogu”.

Najčešće to znači izabrati zanimanje koje traži ili malo više sposobnosti nego što ih imaš, ili neke sposobnosti koje te baš i ne krase. Kompenzacija – nadkompenzacija (verovatno znaš sta je to) još nije psihologiji otkrila sve svoje tajne i granice. Nekada smo zadivljeni šta je u stanju da učini. I gotovo slepi su u stanju da savršeno nacrtaju ljudsku figuru! Zatvori oči, pa sa svojim vizuelnim znanjem i iskustvom, probaj – videćeš da nije ni malo jednostavno. Treba li provesti čitav jedan veliki i važan deo života u dokazivanju bilo kome i bilo čega? Ne zaboravi da je to veoma naporno: zahteva uvek veću količinu rada nego što bi bio slučaj da smo izabrali nešto nama primereno, a ovakav izbor je praćen trajnom psihičkom napetošću i strahom od neuspeha. A kada nešto traje (a trajaće godinama), onda nužno dovodi i do promena i poremećaja u ličnosti, a i nekih oštećenja koje medicina poznaje kao psihosomatske poremećaje i oboljenja (visok pritisak, srčane smetnje i čir na želucu su najčešći među njima). Pa i pod pretpostavkom da svoj naum i dokažeš (valjda znaš kome) – treba li ti to stvarno – po toj ceni? I, šta ćeš dalje? Kome i šta dokazuješ? Pazi, ova igra, u boljoj varijanti, liči na onu narodnu “Dala baba groš da uđe u kolo, a dala bi tri – da iz njega izađe”. Još je jeftino ako se spaseš za “tri groša”. Problem je, međutim, u tebi. Razmisli, dobro razmisli – odakle ti potreba da budeš nešto drugo i različito od onoga što stvarno jesi.

 

 

STRANPUTICA ŠESTA

 

“Ili ću se upisati u željeno zanimanje, ili mi je potpuno svejedno šta ću postati.” Liči na onu staru latinsku: “Aut Cezar aut nihil” (“Ili Cezar ili ništa.”)

Postoje u životu neke okolnosti na koje ne možeš da utičeš. Neka Maja ili neki Peđa mogu na konkursu za 0,5 bodova uzeti tvoje mesto pod Suncem. Šta se tu može? Moraš sportski priznati da su bolji od tebe. Ali, da li to treba da znači da su ti definitivno potonule sve lađe i da je pametno “poneti” svoje bodove u BILO KOJU školu koja prima učenike i sa mnogo manje bodova nego što ti imaš? Verovatnoća da ćeš tako stići u zanimanje koje ti odgovara slična je onoj da dobiješ sedmicu u igri na sreću!

Ma koliko tvoj nerealizovani profesionalni izbor bio savršen, opreznost nalaže da se uvek prave alternativni – rezervni izbori. Ne zaboravi da je svaki čovek sposoban za čitav niz zanimanja (“Nigde toliko ljudi kao u jednom čoveku, nigde toliko drugačijeg kao u istim stvarima.”) I, ne zaboravi, da je uvek mnogo bolje ako se samostalno opredeljuje, imajući u vidu sopstvene sposobnosti i motivaciju, nego da te slučaj opredeli.

 

STRANPUTICA SEDMA

 

“Pošto sam tako sjajno zabrljao sa školskim uspehom, upisaću se tamo gde me prime.”

Ne prožive svi mirno i staloženo svoju 12, 13. ili 14. godinu (pubertet). U školu se mora (osnovnu), ali posle časova ima toliko zanimljivih načina da se upozna život koji oko tebe buja, da nije uopšte teško zaboraviti da treba učiti, pisati domaće zadatke… Pa, lepo, šta je, tu je! Prosek ti je izmedju 2,1 i 2,5. Ali, da li baš nema mogućnosti za izbor? Nova srednja škola ti izlazi u susret. Naime, ako te druženje sa knjigom i ne privlači baš mnogo – možeš se u toku daljeg školovanja osposobiti za rad.  U nastavnim programima u stručnim školama ima mnogo časova obuke – praktične, profesionalne, a na raspolaganju ti je mnoštvo obrazovnih profila-zanimanja iz velikog broja područja rada.

I, ne zaboravi, na školske ocene mnogo šta utiče: pažnja na času, radne navike, zainteresovanost za predmet, školska disciplinovanost, profesor (ljudi smo, zar ne?), kućni uslovi za učenje, a naravno i tvoje sposobnosti. Između ocene i sposobnosti ne stoji uvek strogi znak jednakosti. Ima inženjera kojima čak i šrafcigeri ispadaju iz ruku, ali i sjajnih majstora koji nikada neće moći da vam temeljno i široko teoretski objasne neke pojave iz fizike. Pa šta? Zar su zato manje dobri majstori?

 

 

STRANPUTICA  OSMA

 

“Ja sam “vukovac”, sve mi sjajno ide od ruke. Znam da ću, šta god da upišem – biti uspešan.”

Ako si jedan od 3 “vukovca” u razredu (ne u odeljenju!), nikada ti na odeljenjskom nisu popravljali trojke i četvorke na petice i ako ne učiš više od 2,5 sata dnevno, a pri tom nalaziš vremena da ideš u muzičku školu, na učenje stranog jezika, ili se aktivno baviš sportom… I, pretpostavićemo da ćeš najverovatnije nastaviti školovanje u gimnaziji, a odluku o izboru profesije doneti kroz četiri godine. To bi bilo najbolje, jer ćeš kroz to vreme verovatno uspeti da, uprkos petica iz svih predmeta (koje ti od sveg srca i dalje želim!) – osetiš za šta imaš “žicu”. Da bi se uspešno radilo, osim sposobnosti, znanja, veština i radne discipline, mora postojati i živo interesovanje za ono što se radi. Priznaćeš da te ni svi školski predmeti ne interesuju podjednako. Neka to bude tačka od koje ćeš početi razmišljanje o vlastitom profesionalnom opredeljenju.

 

 

 

 

KONKURS ZA UPIS UČENIKA U SREDNJE ŠKOLE U REPUBLICI SRBIJI ZA ŠK. 2013/2014. GODINU

 

Pekar, lekar, apotekar….mogao bih biti ja....

Kada učenik ne zna koju srednju školu da upiše ili se dvoumi između više želja, pomaže profesionalna orijenacija.

 

Do upisa u srednje škole ostalo je nešto manje od tri meseca...koju srednju školu upisati, glavna je tema razgovora učenika i njihovih roditelja. Svi koji su jednom prošli taj period znaju koliko on može biti stresan i koliko je teško doneti ovu odluku a ne pogrešiti.

Kada deca znaju čime žele da se bave, onda i roditelji imaju manje briga. Međutim, to često nije slučaj, pa dete ili ne zna šta bi ili ima više želja.

Profesionalna orijentacija u našoj školi se obavlja testiranjem individualnih sposobnosti posebnim mernim instrumentima kojima raspolaže psiholog, savetovanjem, profesionalnim informisanjem, a određeni broj učenika je obuhvaćen novim programom profesionalne orijentacije Giz.

Profesionalna orijentacija odgovara na mnoga pitanja koja muče budućeg srednjoškolca, pa bi posle testiranja učeniku trebalo da bude jasnije:

• Koje poslove bi mogao uspešno da obavlja?
• Koliko je spreman da se bori za svoje ciljeve?
• Da li je lider, timski ili “solo” igrač?
• Ima li tremu od javnog nastupa?
• Da li je otvorena ili zatvorena ličnost, te da li je, shodno tome, bolje da se opredeli za posao koji zahteva više komunikacije ili za poslove u kojima preterana komunikacije nije neophodna?
• Koju srednju školu i smer treba da upiše da bi se školovao za taj posao?
• Ima li te škole u njegovom gradu?
• Traže li se posebni zdravstveni uslovi?
• Ako nije moguće upisati željenu školu, postoji li alternativa?

 

Profesionalna orijentacija pomaže učeniku u izboru zanimanja ali ih jača i kao ličnosti.

Sposobniji su da samostalno donose odluke, što može da koristi i u drugim životnim situacijama. Pomaže im da se osećaju sigurno, kao neko ko kontroliše svoj život, a to umiruje i roditelje.

Dragi roditelji i učenici, savetujem vam da posetite i sajt Nacionalne službe za zapošljavanje www.nzs.gov.rs, gde možete naći Vodič za izbor zanimanja i u okviru njega test profesionalne orijentacije.

 

5 korisnih saveta

 

1. Nema dobre odluke ukoliko ona ne uvažava osobine, sposobnosti, talente i želje učenika, kao i realnost školovanja i zapošljavanja
2. Čuvajte se naglih, impulsivnih i emotivnih odluka koje se tiču profesije
3. Ne povodite se za tuđim odlukama  tipa moja najbolja drugarica ide u gimnaziju, i ja ću!
4. Ne držite decu na distanci od sveta rada. Ona treba da znaju čime se roditelji bave, da razumeju šta su radne obaveze, radno vreme, godišnji odmori, plata, porezi, proizvodna tehnologija...
5. Roditelj ne treba da nameće detetu izbor, ali ni da bude nezainteresovan i da se izmiče. On je važan potporni stub koji treba da podrži dete da promisli i donese ispravnu odluku.

Dragi naši učenici i roditelji, srećno!!!

 

Psiholog škole Jelena Stanić

 

 

Nacionalna služba zapošljavanja Republike Srbije napravila je "Vodič za osnovce - vodič za izbor zanimanja" koji može svakom učeniku poslužiti kao smernica u prikupljanju informacija i izboruodređenog zanimanja ali gde možete popunjavanjem interaktivnih upitnika testirati svoje sposobnosti i interesovanja. O svemu ovome saznajte više na  adresi

http://vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/index.php

Ministar Obradović predstavio zbirke zadataka za završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju

27. 12. 2012. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. Dr Žarko Obradović predstavio  na konferenciji za novinare u Vladi Republike Srbije zbirke zadataka iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike za završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju za školsku 2012/2013. Godinu. "Ovo je prvi put da su zbirke gotove pre Nove godine, tako da đaci imaju dovoljno vremena da se spreme za završni ispit", rekao je ministar Obradović.Ministar Obradović je naveo i da su zbirke za oba predmeta spremljene na srpskom i još sedam jezika nacionalnih manjina - albanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom.Prema njegovim rečima, u izradi zadataka učestvovali su predstavnici nacionalnih saveta manjinskih zajednica i u zbirkama se nalazi između 306 i 350 zadataka. Ministar je podsetio da će na maloj maturi 75 odsto zadataka biti nepoznato, a 25 odsto delimično poznato, odnosno biće po matrici iz zbirke. On je najavio i da će u maju sledeće godine, odnosno 6 - 7 nedelja pre male mature, biti održan probni test za sve osmake.Ministar Obradović je napomenuo da će na proleće biti organizovan i probni kombinovani test za učenike sedmog razreda, na kome će se naći pitanja iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije.

Obradović je naveo da su zbirke od danas u prodaji, cena zbirki ostala ista, te da za zbirku iz srpskog ili maternjeg jezika treba izdvojiti 210, a iz matematike 130 dinara.

 

 

GIZ-ov projekat “Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školu”

Naša škola uključena je i u GIZ-ov projekat “Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školu”, koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke i Ministarstvom omladine i sporta. Osnovni cilj ovog projekta je uspostavljanje funkcionalnog i održivog programa profesionalne orijentacije za učenike koji završavaju osnovnu školu.

U školskoj 2012/13. godini u ovaj projekat uključeno je 36 učenika osmog razreda a radionice vode: Marija Gavrilović- prof.geografije, Aleksandra Danilović- prof.matematike, Jelena Stanić- psiholog i Ana Ćirjanić -pedagog škole.

Program je koncipiran tako da  aktivnosti u radionicama sa učenicima omogućavaju da oni, primereno svom uzrastu, izgrade saznanja,razviju umeća, sposobnosti i vrednosti kao osnovu za samostalno, kompetentno, odgovorno odlučivanje o izboru buduće škole i zanimanja, planiranje karijere i uključivanje u svet rada.

 

VODIČ ZA IZBOR ZANIMANJA

 

Min-max bodovi potrebni za upis u srednje škole u 2011-12.

Upis u srednje škole u brojkama u 2011-12. god.

---

 

 

Profesionalna orijentacija: kako odabrati zanimanje?

Veliki broj osnovaca i srednjoškolaca baš u ovom periodu donosi odluku o izboru buduće škole i budućeg zanimanja. Neka deca još od „malih“ nogu znaju čime će se baviti, te slede svoj san. Mnogi se odlučuju na osnovu talenta koji poseduju ili ljubavi prema određenoj profesiji. Veliku ulogu u odabiru buduće škole i profesije imaju i roditelji, pa se mnogi odlučuju da nastave njihovim putem i da ih naslede. Međutim, znamo i da veliki broj ima poteškoće u donošenju odluke čime će se baviti. Upravo onim neodlučnim dajemo par saveta koji im mogu olakšati izbor.

 

 

Prvi korak je detaljno informisanje o vrstama srednjih škola i fakulteta, kao i smerovima koji se u njima izučavaju i zanimanjima za koje pripremaju. Svako zanimanje traži poželjan sklop sposobnosti, osobina ličnosti i interesovanja važnih a često i presudnih za uspeh u tim oblastima rada, tako da bi učenici trebalo da razmisle o svojim interesovanjima i sklonostima, «jakim» i «slabim stranama» u pogledu školskog uspeha iz pojedinih predmeta, kao i nekim ličnim osobinama.  Tako bi, na primer, budući učenici ekonomskih škola i fakulteta trebalo pre svega dobro da se snalaze sa računanjem, da vole da rade sa brojevima, dok je za buduće učenike medicinskih škola veoma važno da osim strpljenja, staloženosti i potrebe da pomažu ljudima, poseduju predznanja iz hemije i biologije. Za uspeh u oblasti elektrotehnike potrebne su razvijene opšte intelektualne i numeričke sposobnosti, kao i snažno interesovanje za tehniku i informatiku. Arhitektonska struka podrazumeva razvijene sposobnosti shvatanja prostornih odnosa, uspeh u tehničkom crtanju, kao i izražena estetska i tehnička interesovanja.

Pri izboru srednje škole i fakulteta pored sklonosti i interesovanja treba sagledati i mogućnosti zaposlenja. Idealna situacija je među traženim profesijama na tržištu rada pronaći za sebe inspirativno zanimanje. Uz ljubav i sklonost prema fizici i astronomiji lakše je, recimo, pronaći zaposlenje kao profesor fizike nego kao astrofizičar. Ko voli hemiju i dobro mu ide taj predmet, može da razmisli o profilu farmaceutski tehničar i farmaceut budući da se radi o obrazovnim profilima koji su traženi već duži niz godina. Brže se zapošljavaju i stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, informatike, mašinstva, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama i srodna zanimanja na nivou visokog obrazovanja. U tražena zanimanja spadaju i zanatska zanimanja poput stolara, fasadera, armirača, a zanimanja sa kojima može da se započne sopstveni  biznis i pristojno zaradi  su i obućar, krojač, instalater.

Deci koja najčešće ne znaju šta koja profesija zahteva od njih, prva adresa treba da bude školski psiholog. Ali za savet mogu da se obrate i savetnicima za planiranje karijere u svim većim Filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, pri Nacionalnoj službi  u Beogradu i u Nišu su otvoreni Centri za informisanje i profesionalnu orijentaciju (CIPS). U Centru mogu da urade testove interesovanja, ličnosti, sposobnosti i opšte kulture. Nakon toga se razgovara sa psihologom, koji daje predlog šta bi mogli da upišu, ali konačna odluka je na učenicima i roditeljima.

Dobar izvor informacija za buduće srednjoškolce je «Vodič za izbor zanimanja», koji može da se nađe i na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje. Vodič nudi detaljan opis svih zanimanja, procenu profesionalnih interesovanja i proveru sposobnosti. Sva zanimanja grupisana su na osnovu sličnosti poslova u 10 profesionalnih oblasti. Za svaku od oblasti postoji detaljno objašnjenje šta ti poslovi podrazumevaju, koje sposobnosti i osobine dete mora da ima da bi time moglo da se bavi. Navedeni su i uslovi u kojima se ti poslovi obavljaju, kao i tačni nazivi zanimanja, odnosno obrazovnih profila u trogodišnjim i četvorogodišnjim školama. Vodič ima i mini upitnike, koje dete popunjava, i na osnovu rezultata pravi konačan izbor.