Kalendar upisa u srednje škole 2018/2019

 

 

 

 

 

 

 

UNESITE SVOJU ŠIFRU I PROVERITE PODATKE NA OSNOVU KOJIH ĆETE BITI RANGIRANI NA:

http://www.upis.mpn.gov.rs/Cir/Pocetna

 

Dokumenta za upis

Nakon objavljivanja spiska i saznanja ko je koju školu upisao, sledeći korak je predaja dokumenata za upis u srednju školu.

Potrebna dokumenta su:

• Izvod iz matične knjige rođenih
• Popunjen obrazac prijave za upis u srednju školu
• Svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi
• Svedočanstva poslednja tri razreda osnovne škole
• Uverenje o položenom završnom ispitu
• Lekarsko uverenje za upis u srednju školu (nije potrebno za sva zanimanja)
• Diplome o osvojenim nagradama
• 
  

TESTOVI I REŠENJA ZAVRŠNOG ISPITA JUN 2018.

Test iz srpskog jezika na ZI 2018.

Rešenje i bodovi (srpski jezik)2018.

Dopuna srpski jezik

Test iz matematike na ZI 2018.

Rešenje i bodovi (matematika) 2018.

Kombinovani test na ZI 2018.

Rešenje i bodovi (kombinovani test) 2018.

 

 

 

 

 

PRAVILNIK O UPISU UČENIKA U SREDNJU ŠKOLU 2018/19.

 

 

KONKURS ZA UPIS UČENIKA U PRVI RAZRED SREDNjE ŠKOLE U REPUBLICI SRBIJI ZA ŠKOLSKU

2018/2019. GODINU,

ZA ŠKOLE ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Procedura upisa u srednje škole

Nakon objavljenih rezultata završnog ispita, svaki učenik izračunava broj bodova sa kojima konkuriše za upis u neku od škola.

Redosled kandidata utvrđuje se na osnovu:

Opšteg uspeha od VI do VIII razreda (max 60 bodova)

Uspeha na završnom ispitu (max 40 bodova = 13 srpski (maternji) jezik + 13 matematika + 14 kombinovani test)

BODOVI NA ZAVRŠNOM ISPITU

- Na svakom pojedinačnom testu učenik rešava 20 zadataka i može da osvoji maximalno 20 bodova.

-Bodovi iz srpskog jezika i matematike množe se sa 0.65, a sa kombinovanog testa sa 0.70 , tako da učenik iz srpskog jezika i matematike može imati maximalno po 13 bodova, a iz kombinovanog testa  maximalno 14 bodova.

OPŠTI USPEH OD VI DO VIII RAZREDA

Opšti uspeh ostvaren na kraju VI, VII i VIII razreda (zaokružen na dve decimale) , se sabira i množi sa brojem 4, tako da učenik na osnovu opšteg uspeha može ostvariti najviše 60 bodova.

UKUPAN BROJ BODOVA= (VI+VII+VIII) x 4 +SRPSKI JEZIK x 0.65 + MATEMATIKA x 0.65 + KOMBINOVANI TEST x 0.70

Pravo na rangiranje za upis u gimnaziju i štručnu školu u četvorogodišnjem trajanju ima učenik koji je ukupno ostvario najmanje 50 bodova.

Naredni korak je sastavljanje liste želja gde svaki učenik upisuje školu i profil za koji je pokazao najviše interesovanja. Kao prvu želju učenici unose profil za koji imaju najviše interesovanja, druga želja je profil za koji su manje zainteresovani, treći još manje itd. Redosled napisanih škola je bitan, jer će učenik biti raspoređen u prvu školu za koju bude imao dovoljno bodova. Neke od preporuka su da se na listu napiše minimum deset škola, od dvadeset koliko je najviše.ukupno ostvario najmanje 50 bodova.

Lista želja – Video upustvo za popunjavanje

Saznaj više na:

http://srednjeskole.edukacija.rs/kalendar-upisa-u-srednje-skole-2015-2016

Dokumenta za upis

Nakon objavljivanja spiska i saznanja ko je koju školu upisao, sledeći korak je predaja dokumenata za upis u srednju školu.

Potrebna dokumenta su:

• Izvod iz matične knjige rođenih
• Popunjen obrazac prijave za upis u srednju školu
• Svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi
• Svedočanstva poslednja tri razreda osnovne škole
• Uverenje o položenom završnom ispitu
• Lekarsko uverenje za upis u srednju školu (nije potrebno za sva zanimanja)
• Diplome o osvojenim nagradama

Mala matura 2018. – besplatna online priprema za završni ispit

 

 

 

 

 

 

STRANPUTICE U  IZBORU ZANIMANJA

STRANPUTICA  PRVA

"Upisaću se u najbližu školu. Mrzim da putujem kroz saobraćajnu gužvu autobusom u kome moram da stojim na jednoj nozi."

Ako je ovo tvoj glavni kriterijum izbora, čak i ako nisi sjajan matematičar, pokušaj da izračunaš trajanje neprijatnosti. Formula je: dva puta dnevno po 45 minuta vožnje puta broj dana puta broj godina školovanja PREMA: 8 sati puta broj radnih dana godišnje puta 30-40 godina radnog staža u zanimanju koje ne voliš! Pritom, ne zaboravi - i na posao se stiže kroz saobraćajnu gužvu, često na jednoj nozi... To dodaj drugom delu formule!

Šta je kraće? Stavi prst na čelo i dobro razmisli.

STRANPUTICA DRUGA

"Moj najbolji drug se opredelio za to zanimanje. Ne želim da se razdvajamo, nastavićemo dalje školovanje zajedno."

Drugarstvo je divna stvar. Vredna svakog poštovanja, svake žrtve... Ali, da li baš i ovakve? Šta će biti ako izabrano zanimanje tvom drugu odgovara u svakom pogledu, ali tebi ne? Na primer, nedostaju ti neke specifične sposobnosti potrebne za uspešno bavljenje tim zanimanjem ili - imaš ravne tabane ( koji ti sada uopšte ne smetaju, ali se u tom zanimanju neprekidno stoji), pa će problemi tek postati veliki. Ili:  u tom zanimanju se mnogo računa, proračunava, a tebi to baš ne ide od ruke. Ili: mnogo se razgovara sa ljudima, a ti si ćutljiva osoba, više voliš mali, zatvoren krug prijatelja...

Drugarstvo će preživeti školsku razdvojenost - ako je pravo. Svakog dana postoji slobodno vreme za druženje - naravno, ako umeš da organizuješ  svoj dan. Najzad, vreme koje sa nekim provodimo - nije uvek prava mera kvaliteta odnosa. Mnogo je važnije kako delimo doživljaje, kako rešavamo brige, kako se podržavamo uzajamno, tešimo ili zajedno radujemo, kako se međusobno razumemo i uvažavamo. A ako iskreno voliš svog druga, razmisli kako će se on osećati (da li će baš biti presrećan?). Imaš li prava da mu nametneš takvu odgovornost - za izbor zanimanja? Jer, ako je pravi drug - osetiće se kad-tad odgovornim što ti nije više objašnjavao da svako mora da bude SVOJ, da pronadje svoj put.

STRANPUTICA TREĆA

Životni san jednog od tvojih roditelja je bio da po profesiji postane to što ti nameravaš da upišeš.

Ponekad stvarno nije lako sačuvati vlastito mišljenje i odbraniti pravo na vlastitu odluku. Roditelje volimo, oni čine sve za nas (i "sve" ponekad), poznaju nas najbolje (stručnjaci upozoravaju da oni u silnoj ljubavi ponekad vide i ono čega nema, ili ga bar nema u onoj meri u kojoj oni vide), nikad nam neće poželeti lošu budućnost, žele da ih u životu u svemu preteknemo: u obrazovanju, položaju u društvu, materijalnom blagostanju...

Uz svu ljubav koju pružaju, ponekad postoji i ona, već milionima puta izgovarana rečenica: "Ja sam ti rekao svoje mišljenje, a ako hoćeš drugačije, u redu, samo ja skidam svaku odgovornost sa sebe." Da li ti se ova rečenicia učinila nekako poznato? Stvarno je potrebno mnogo hrabrosti da se u takvim okolnostima savlada strah od moguće vlastite pogreške u izboru zanimanja. Potrebno je mnogo rada i temeljnog poznavanja sebe i vlastitih sposobnosti, interesovanja i aspiracija, raspoloženja i ponašanja, ali i sveta zanimanja, psihofizičkih zahteva i školskog sistema. Samo tada ćeš moći da braniš svoju odluku i pravo da imaš vlastiti izbor. I još nešto: znaj da ćeš, u svim situacijama kada ti u školi, a i kasnije u životu "zapne" - još mnogo puta, u različitim varijacijama, čuti onu istu rečenicu. Izdrži - sa zadovoljstvom! Jer, može se i tebi desiti da je jednog dana kažeš svojoj deci. I desiće se, ako izabrano zanimanje ne bude TVOJE, već "mamino" ili "tatino"! Svako treba da nauči da brine o sebi, zar ne?

STRANPUTICA  ČETVRTA

“Izabraću zanimanje koje moji vršnjaci i ja najviše cenimo jer obezbeđuje privilegovan položaj, materijalno blagostanje, visok društveni ugled, ima zvaničnu titulu, nije teško…”

Lepo! Šta više, u ovom trenutku možda i jeste sve tako! Samo, da li znaš koliko tvojih vršnjaka želi isto što i ti? Ima li u školama mesta za sve vas? Znaš li koliko školovanih stručnjaka tog zanimanja u ovom času čeka na zapošljavanje? I koliko će ih još završiti dok ti dobiješ svoju diplomu? Ima li mesta za sve vas? Znaš li koliko je takvih mesta već sada zauzeto? Kada će se uprazniti (odlaskom određenog broja radnika – u penzije ili na druga radna mesta) i po kojoj stopi godišnje? Koliko takvih mesta uopšte ima? Bez šale, ali, broj ambasadorskih mesta određen je, uglavnom, brojem zemalja sa kojima imamo diplomatske odnose, a na genetskoj selekciji kukuruza, po čemu smo poznati – može se raditi samo u jednom ili dva instituta. Da ne nabrajamo dalje, ali – zamisli se. Pritom, ne zaboravi  da ćeš raditi u XXI veku, da se društveni ugled zanimanja menja sa vremenom, i da, ako ti je ovo glavni kriterijum u izboru, možeš doživeti da ispadneš iz trke za elitom, čak i ako, po tvojoj oceni, dobro i uspešno radiš u odabranom zanimanju.

STRANPUTICA PETA

Osvetnički put. Odluke tipa “pokazaću ja njima šta i koliko mogu”.

Najčešće to znači izabrati zanimanje koje traži ili malo više sposobnosti nego što ih imaš, ili neke sposobnosti koje te baš i ne krase. Kompenzacija – nadkompenzacija (verovatno znaš sta je to) još nije psihologiji otkrila sve svoje tajne i granice. Nekada smo zadivljeni šta je u stanju da učini. I gotovo slepi su u stanju da savršeno nacrtaju ljudsku figuru! Zatvori oči, pa sa svojim vizuelnim znanjem i iskustvom, probaj – videćeš da nije ni malo jednostavno. Treba li provesti čitav jedan veliki i važan deo života u dokazivanju bilo kome i bilo čega? Ne zaboravi da je to veoma naporno: zahteva uvek veću količinu rada nego što bi bio slučaj da smo izabrali nešto nama primereno, a ovakav izbor je praćen trajnom psihičkom napetošću i strahom od neuspeha. A kada nešto traje (a trajaće godinama), onda nužno dovodi i do promena i poremećaja u ličnosti, a i nekih oštećenja koje medicina poznaje kao psihosomatske poremećaje i oboljenja (visok pritisak, srčane smetnje i čir na želucu su najčešći među njima). Pa i pod pretpostavkom da svoj naum i dokažeš (valjda znaš kome) – treba li ti to stvarno – po toj ceni? I, šta ćeš dalje? Kome i šta dokazuješ? Pazi, ova igra, u boljoj varijanti, liči na onu narodnu “Dala baba groš da uđe u kolo, a dala bi tri – da iz njega izađe”. Još je jeftino ako se spaseš za “tri groša”. Problem je, međutim, u tebi. Razmisli, dobro razmisli – odakle ti potreba da budeš nešto drugo i različito od onoga što stvarno jesi.

STRANPUTICA ŠESTA

“Ili ću se upisati u željeno zanimanje, ili mi je potpuno svejedno šta ću postati.” Liči na onu staru latinsku: “Aut Cezar aut nihil” (“Ili Cezar ili ništa.”)

Postoje u životu neke okolnosti na koje ne možeš da utičeš. Neka Maja ili neki Peđa mogu na konkursu za 0,5 bodova uzeti tvoje mesto pod Suncem. Šta se tu može? Moraš sportski priznati da su bolji od tebe. Ali, da li to treba da znači da su ti definitivno potonule sve lađe i da je pametno “poneti” svoje bodove u BILO KOJU školu koja prima učenike i sa mnogo manje bodova nego što ti imaš? Verovatnoća da ćeš tako stići u zanimanje koje ti odgovara slična je onoj da dobiješ sedmicu u igri na sreću!

Ma koliko tvoj nerealizovani profesionalni izbor bio savršen, opreznost nalaže da se uvek prave alternativni – rezervni izbori. Ne zaboravi da je svaki čovek sposoban za čitav niz zanimanja (“Nigde toliko ljudi kao u jednom čoveku, nigde toliko drugačijeg kao u istim stvarima.”) I, ne zaboravi, da je uvek mnogo bolje ako se samostalno opredeljuje, imajući u vidu sopstvene sposobnosti i motivaciju, nego da te slučaj opredeli.

STRANPUTICA SEDMA

“Pošto sam tako sjajno zabrljao sa školskim uspehom, upisaću se tamo gde me prime.”

Ne prožive svi mirno i staloženo svoju 12, 13. ili 14. godinu (pubertet). U školu se mora (osnovnu), ali posle časova ima toliko zanimljivih načina da se upozna život koji oko tebe buja, da nije uopšte teško zaboraviti da treba učiti, pisati domaće zadatke… Pa, lepo, šta je, tu je! Prosek ti je izmedju 2,1 i 2,5. Ali, da li baš nema mogućnosti za izbor? Nova srednja škola ti izlazi u susret. Naime, ako te druženje sa knjigom i ne privlači baš mnogo – možeš se u toku daljeg školovanja osposobiti za rad.  U nastavnim programima u stručnim školama ima mnogo časova obuke – praktične, profesionalne, a na raspolaganju ti je mnoštvo obrazovnih profila-zanimanja iz velikog broja područja rada.

I, ne zaboravi, na školske ocene mnogo šta utiče: pažnja na času, radne navike, zainteresovanost za predmet, školska disciplinovanost, profesor (ljudi smo, zar ne?), kućni uslovi za učenje, a naravno i tvoje sposobnosti. Između ocene i sposobnosti ne stoji uvek strogi znak jednakosti. Ima inženjera kojima čak i šrafcigeri ispadaju iz ruku, ali i sjajnih majstora koji nikada neće moći da vam temeljno i široko teoretski objasne neke pojave iz fizike. Pa šta? Zar su zato manje dobri majstori?

STRANPUTICA  OSMA

“Ja sam “vukovac”, sve mi sjajno ide od ruke. Znam da ću, šta god da upišem – biti uspešan.”

Ako si jedan od 3 “vukovca” u razredu (ne u odeljenju!), nikada ti na odeljenjskom nisu popravljali trojke i četvorke na petice i ako ne učiš više od 2,5 sata dnevno, a pri tom nalaziš vremena da ideš u muzičku školu, na učenje stranog jezika, ili se aktivno baviš sportom… I, pretpostavićemo da ćeš najverovatnije nastaviti školovanje u gimnaziji, a odluku o izboru profesije doneti kroz četiri godine. To bi bilo najbolje, jer ćeš kroz to vreme verovatno uspeti da, uprkos petica iz svih predmeta (koje ti od sveg srca i dalje želim!) – osetiš za šta imaš “žicu”. Da bi se uspešno radilo, osim sposobnosti, znanja, veština i radne discipline, mora postojati i živo interesovanje za ono što se radi. Priznaćeš da te ni svi školski predmeti ne interesuju podjednako. Neka to bude tačka od koje ćeš početi razmišljanje o vlastitom profesionalnom opredeljenju.

Pekar, lekar, apotekar….mogao bih biti ja....

Kada učenik ne zna koju srednju školu da upiše ili se dvoumi između više želja, pomaže profesionalna orijenacija.

Do upisa u srednje škole ostalo je nešto manje od tri meseca...koju srednju školu upisati, glavna je tema razgovora učenika i njihovih roditelja. Svi koji su jednom prošli taj period znaju koliko on može biti stresan i koliko je teško doneti ovu odluku a ne pogrešiti.

Kada deca znaju čime žele da se bave, onda i roditelji imaju manje briga. Međutim, to često nije slučaj, pa dete ili ne zna šta bi ili ima više želja.

Profesionalna orijentacija u našoj školi se obavlja testiranjem individualnih sposobnosti posebnim mernim instrumentima kojima raspolaže psiholog, savetovanjem, profesionalnim informisanjem, a određeni broj učenika je obuhvaćen novim programom profesionalne orijentacije Giz.

Profesionalna orijentacija odgovara na mnoga pitanja koja muče budućeg srednjoškolca, pa bi posle testiranja učeniku trebalo da bude jasnije:

• Koje poslove bi mogao uspešno da obavlja?
• Koliko je spreman da se bori za svoje ciljeve?
• Da li je lider, timski ili “solo” igrač?
• Ima li tremu od javnog nastupa?
• Da li je otvorena ili zatvorena ličnost, te da li je, shodno tome, bolje da se opredeli za posao koji zahteva više komunikacije ili za poslove u kojima preterana komunikacije nije neophodna?
• Koju srednju školu i smer treba da upiše da bi se školovao za taj posao?
• Ima li te škole u njegovom gradu?
• Traže li se posebni zdravstveni uslovi?
• Ako nije moguće upisati željenu školu, postoji li alternativa?

Profesionalna orijentacija pomaže učeniku u izboru zanimanja ali ih jača i kao ličnosti.

Sposobniji su da samostalno donose odluke, što može da koristi i u drugim životnim situacijama. Pomaže im da se osećaju sigurno, kao neko ko kontroliše svoj život, a to umiruje i roditelje.

Dragi roditelji i učenici, savetujem vam da posetite i sajt Nacionalne službe za zapošljavanje , gde možete naći Vodič za izbor zanimanja i u okviru njega test profesionalne orijentacije.

5 korisnih saveta

1. Nema dobre odluke ukoliko ona ne uvažava osobine, sposobnosti, talente i želje učenika, kao i realnost školovanja i zapošljavanja
2. Čuvajte se naglih, impulsivnih i emotivnih odluka koje se tiču profesije
3. Ne povodite se za tuđim odlukama  tipa moja najbolja drugarica ide u gimnaziju, i ja ću!
4. Ne držite decu na distanci od sveta rada. Ona treba da znaju čime se roditelji bave, da razumeju šta su radne obaveze, radno vreme, godišnji odmori, plata, porezi, proizvodna tehnologija...
5. Roditelj ne treba da nameće detetu izbor, ali ni da bude nezainteresovan i da se izmiče. On je važan potporni stub koji treba da podrži dete da promisli i donese ispravnu odluku.

Dragi naši učenici i roditelji, srećno!!!

Psiholog škole Jelena Stanić

 

 

 

 

 

Profesionalna orijentacija: kako odabrati zanimanje?

Veliki broj osnovaca i srednjoškolaca baš u ovom periodu donosi odluku o izboru buduće škole i budućeg zanimanja. Neka deca još od „malih“ nogu znaju čime će se baviti, te slede svoj san. Mnogi se odlučuju na osnovu talenta koji poseduju ili ljubavi prema određenoj profesiji. Veliku ulogu u odabiru buduće škole i profesije imaju i roditelji, pa se mnogi odlučuju da nastave njihovim putem i da ih naslede. Međutim, znamo i da veliki broj ima poteškoće u donošenju odluke čime će se baviti. Upravo onim neodlučnim dajemo par saveta koji im mogu olakšati izbor.

Prvi korak je detaljno informisanje o vrstama srednjih škola i fakulteta, kao i smerovima koji se u njima izučavaju i zanimanjima za koje pripremaju. Svako zanimanje traži poželjan sklop sposobnosti, osobina ličnosti i interesovanja važnih a često i presudnih za uspeh u tim oblastima rada, tako da bi učenici trebalo da razmisle o svojim interesovanjima i sklonostima, «jakim» i «slabim stranama» u pogledu školskog uspeha iz pojedinih predmeta, kao i nekim ličnim osobinama.  Tako bi, na primer, budući učenici ekonomskih škola i fakulteta trebalo pre svega dobro da se snalaze sa računanjem, da vole da rade sa brojevima, dok je za buduće učenike medicinskih škola veoma važno da osim strpljenja, staloženosti i potrebe da pomažu ljudima, poseduju predznanja iz hemije i biologije. Za uspeh u oblasti elektrotehnike potrebne su razvijene opšte intelektualne i numeričke sposobnosti, kao i snažno interesovanje za tehniku i informatiku. Arhitektonska struka podrazumeva razvijene sposobnosti shvatanja prostornih odnosa, uspeh u tehničkom crtanju, kao i izražena estetska i tehnička interesovanja.

Pri izboru srednje škole i fakulteta pored sklonosti i interesovanja treba sagledati i mogućnosti zaposlenja. Idealna situacija je među traženim profesijama na tržištu rada pronaći za sebe inspirativno zanimanje. Uz ljubav i sklonost prema fizici i astronomiji lakše je, recimo, pronaći zaposlenje kao profesor fizike nego kao astrofizičar. Ko voli hemiju i dobro mu ide taj predmet, može da razmisli o profilu farmaceutski tehničar i farmaceut budući da se radi o obrazovnim profilima koji su traženi već duži niz godina. Brže se zapošljavaju i stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, informatike, mašinstva, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama i srodna zanimanja na nivou visokog obrazovanja. U tražena zanimanja spadaju i zanatska zanimanja poput stolara, fasadera, armirača, a zanimanja sa kojima može da se započne sopstveni  biznis i pristojno zaradi  su i obućar, krojač, instalater.

Deci koja najčešće ne znaju šta koja profesija zahteva od njih, prva adresa treba da bude školski psiholog. Ali za savet mogu da se obrate i savetnicima za planiranje karijere u svim većim Filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, pri Nacionalnoj službi  u Beogradu i u Nišu su otvoreni Centri za informisanje i profesionalnu orijentaciju (CIPS). U Centru mogu da urade testove interesovanja, ličnosti, sposobnosti i opšte kulture. Nakon toga se razgovara sa psihologom, koji daje predlog šta bi mogli da upišu, ali konačna odluka je na učenicima i roditeljima.

Dobar izvor informacija za buduće srednjoškolce je «Vodič za izbor zanimanja», koji može da se nađe i na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje. Vodič nudi detaljan opis svih zanimanja, procenu profesionalnih interesovanja i proveru sposobnosti. Sva zanimanja grupisana su na osnovu sličnosti poslova u 10 profesionalnih oblasti. Za svaku od oblasti postoji detaljno objašnjenje šta ti poslovi podrazumevaju, koje sposobnosti i osobine dete mora da ima da bi time moglo da se bavi. Navedeni su i uslovi u kojima se ti poslovi obavljaju, kao i tačni nazivi zanimanja, odnosno obrazovnih profila u trogodišnjim i četvorogodišnjim školama. Vodič ima i mini upitnike, koje dete popunjava, i na osnovu rezultata pravi konačan izbor.