„Митраљетина“ виртуелна библиотека

Књиге су одувек водиле у неки други свет, свет маште, али и знања. Овај фолдер биће посвећен ученицима, њиховим родитељима/односно другим законским заступницима и свим запосленима у ОШ „Светислав Голубовић Митраљета“ као помоћ и подршка у учењу и процесу образовања. Активности библиотека неће престати процесом дигитализације јер ниједна дигитална библиотека не може да замени праву писану реч. Ипак, процес дигитализације омогућио је приступ неограниченом броју садржаја као што су часописи, старе и ретке књиге, дечје књиге, фотографије, књиге које су штампане у мањим тиражима, аудио књиге, карте, уметничка дела, одједном је све постало доступно. Ово је све велика помоћ у проналажењу садржаја у процесу образовања и отварају се једна нова врата у историји цивилизације. Посао библиотекара је да та врата отворе свима који желе да прођу кроз њих.

Ради лакшег коришћења линкова даћу Вам кратак опис шта се иза тог линка налази, на Вама је да само једним кликом уђете и откријете шта Вас занима.

Народна библиотека Србије

на сајту имате дигитализовано благо Србије. Сајт је организован по областима.

digitalna.nb.rs

Српска дечја дигитална библиотека

digitalna.nb.rs/sf/NBS/Knjige/Srpska_decja_digitalna_biblioteka

саставни је део Дигиталне Народне библиотеке Србије и налази се на веб адреси Српска дечја дигитална библиотека. Библиотека је настала као део ширег међународног пројекта Међународна дечја дигитална библиотека (ICDL – International Children’s Digital Library – en.childrenslibrary.org

На једном месту највећи број часописа, књига, сведочења, фотографија о Великом рату. Дигитализовано је све шта се налазило по одељењима Народне библиотеке Србије.

Дигитална библиотека Велики рат настала је као део пројекта Еуропеана колекције 1914-1918. која је имала за циљ да из фондова девет националних библиотека дигитализује и учини јавно доступним преко 400.000 публикација насталих током Првог светског рата. Први пут овај садржај, раније доступан само у читаоницама, неретко у врло лошем стању, с обзиром на квалитет папира на којем се налази, је приказан онлајн. Дигиталне колекције које су настале кроз овај пројекат сачињене су од књига, новина, ратних дневника, музикалија, дечје литературе, фотографија, постера, пропагандних материјала, уметничких дела и свега што се може наћи у једној националној библиотеци. Еуропеана колекције 1914-1918 приказују све што је везано за овај историјски догађај, на тај начин преко овог портала јавно је доступан материјал који осликава и приближава нам овај догађај.

velikirat.nb.rs

Велики пројекат националних библиотека у Европи, овде можете видети национална блага европских земаља. Све је подељено по фолдерима као што су изложбе, фотографије, колекције, уметност, мода, књиге, догађаји…

europeana.eu/en/collections

Антологија српске књижевности

www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs

Дигитална едиција Антологија српске књижевности има преко 130 дела народне, старе и нове књижевности које су доступне онлајн; од средњовековних житија српских светаца и народне поезије и прозе, преко најзначајнијих дела књижевности 18. и 19. века, све до изузетних остварења с почетка 20. века. Антологију српске књижевности објавио је Учитељски факултет у Београду. Све књиге су на српском језику и објављене су на ћириличном писму. Претрага се врши по азбучнику дела, писаца, правцима у књижевности. Додато је и упутство за коришћење.

www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs

Дигитална библиотека Матице српске

digital.bms.rs/ebiblioteka

У дигиталној библиотеци Матице српске имамо старе рукописне књиге, српске књиге из 15-17. века, српске књиге 18. век, српске књиге од 1801. до 1867. године, стране књиге од 15-17. века, књиге после 1867. године, штампану грађу из различитих периода, разгледнице, плакате, ликовне радове, фотографије, музикалије, географске карте…Дигитализацијом све постаје доступно.

digital.bms.rs/ebiblioteka

Пројекат Растко

www.rastko.rs

Пројекат Растко је електронска библиотека српске културе. Настао је са циљем да се сачува српска баштина. У њему имате подељено, по областима, све што је настало у области српске културе. Са леве стране имате фолдере које отварате.

www.rastko.rs

www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/

Пројект Гутенберг

www.gutenberg.org

Пројект Гутенберг је пројекат који је започео Мајкл Харт 1971. године, са циљем да све књиге које су у јавном власништву пребаци у електронски облик. То је урадио са два циља:

  • да их се на тај начин сачува, будући да папир пропада
  • да буду доступне преко интернета свакоме кога занимају.

У октобру 2017. године, на пројекту је било доступно преко 54.000 бесплатних књига. На пројекту раде многи волонтери и свако ко жели, може да се прикључи пројекту.

Године 2000. Чарлс Франкс покренуо је Projekt Gutenberg Distributed Proofreaders интернет странице, путем којих се може online помоћи пројекту. У претраживачу, након регистрације, појављује се прозор у коме се види скенирана слика странице, а доле препознат текст (могући layout је такође слика лево, текст десно за оне са већим резолуцијама).

Пројекат Гутенберг

www.gutenberg.org

Уколико желите да истражите Пројекат Гутенберг, а лакше вам је на српском језику, то можете учинити кликом на линк који ће вас одвести на пут знања.

vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/delene-i-razmena/besplatne-knige/besplatne-knige/project-gutenberg

Дигитална Библиотека града Београда

digitalna.bgb.rs

Обухвата следећу библиотечку грађу:

  1. Завичајна колекција

(Библиотечка грађа посвећена Београду)

  1. Картографска грађа

(Београд и Југоисточна Европа на старим географским каратама XVI-XIX века)

  1. Периодика

(Часописи и новине и друге серијске публикације XIX и XX века)

  1. Стара и ретка библиотечка грађа

(Културна добра од изузетног и великог значаја, штампана до 1800. односно 1867. године).

digitalna.bgb.rs

Претражива дигитална библиотека

pretraziva.rs/o-projektu

Веб-адреса: pretraziva.rs/pretraga

О пројекту:

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ представља јавности први у потпуности претражив корпус дигитализованих историјских новинских текстова са преко 500.000 страница на српском језику, који обухвата раздобље од почетка 19. века до данас. Колекција садржи на десетине наслова од којих су међу најпознатијим Београдске општинске новинеНова искраГлас народаЗораСрбадија

Да бисте претражили дигитализоване странице, једноставно унесите израз који тражите у поље за претрагу. За напредне могућности претраге, погледајте упутство. Такође је могуће и да на страници за преглед изаберете жељене новине, њихову годину и датум изласка.

Све новине из ове колекције дигитализоване су у оквиру пројекта Новине Еуропеане (Europeana Newspapers) у ком учествују библиотеке из 18 земаља, међу којима је и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, а који за циљ има агрегацију новина за The European Library и Еуропеану. Посебан фокус у оквиру пројекта је на новинама издатим током Првог светског рата, на тај начин је прикупљена грађа за пројекат „Еуропеана колекције 1914-1918.“

Извор: pretraziva.rs/o-projektu

Дигитална Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

www.unilib.rs/sadrzaji/digitalna-biblioteka

Кликом на линк улазите у Дигиталну Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“ која располаже огромним ресурсима и промовише врхунске вредности, не само наше културе, већ и културне ризнице на светском нивоу. Дигитализацијом, библиотеке су у могућности да се повезују и врше размену заоставштине. Наша Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ дигитализовала је све рукописе из заоставштине српске књижевнице Исидоре Секулић, старе ћириличне рукописе, успоставила је везе са великим светским библиотекама. Један од таквих подухвата је и прикључивање пројекту Europeana Newspapers. У реализацији овог пројекта Универзитетска библиотека је доставила податке за више од 400.000 дигитализованих новинских страница, што је прва и највећа у потпуности претражива дигитална колекција на ћириличком писму коју можете видети.

 

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“је дигитализовала свој фонд који се састоји од рукописа, књига, новина, првог репозиторијума, српске књижевне критике. Кликом на наведени библиотечки фонд улазите у ово национално благо.

www.unilib.rs/sadrzaji/digitalna-biblioteka

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” је партнер у пројекту Europeana Libraries, углавном као давалац својих ресурса, али повезивањем  наша земља добија увид у светску културну баштину.

 

Europeana Libraries
Вебwww.europeana-libraries.eu
Трајање: 2011-2012
Europeana Libraries је двогодишњи пројекат који обухвата дигиталне колекције 19 европских водећих истраживачких библиотека у Еуропеану (Europeana, збирка дигитализованих садржаја из европских архива, библиотека и музеја, www.europeana.eu/portal/ ) и ТЕЛ (The European Library, заједнички портал европских националних библиотека, theeuropeanlibrary.org ).

 

Садржај
1,200 филмова и видео записа
850,000 слика
4.3 милиона текстуалних докумената (књиге, новински чланци, тезе, писма)

 

Партнери
Неколико организација сарађује на пројекту, укључујући највеће библиотечке мреже и 19 истраживачких библиотека. Учесници долазе из 14 европских земаља.Четири најзначајније организације које воде пројекат:

Координатор је The European Library, а домаћинNational Library ofthe Netherlands.

UCL (University College London) је научни координатор, аInstituto Superior Técnicoразвија алате за агрегацију. MDR Partnersсу менаџери пројекта.

 

Пројектни партнери:
Bavarian State Library
Hungarian Parliament Library
National Library of Wales
Romanian Academy Library
Trinity College Dublin
Universidad Complutense de Madrid
University of Belgrade
University of Berne
UCL (University College London)
University of Ghent
University of Leuven
University of Lund
University of Oxford
University of Sibiu
University of Tartu
University of Uppsala
University of Vienna
Wellcome Library
Zentralbibliothek Zürich

 

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” у Београду има веома значајну и вредну збирку о Александру Великом. Године 1928. на основу репарација у Немачкој је за Универзитетску библиотеку купљена библиотека Heinricha Christensena. Christensen (1849-1912) је био високошколски профессор у Хамбургу и сам је писао о Александру Великом. Сакупио је око 150 књига у 300 свезака, које имају исту тему – Александра Великог. Књиге су написане на различитим европским језицима и објављене у различитим европским градовима, од XV до XIX века. Најстарија књига је из 1494. Ова збирка садржи десет докторских дисертација које се односе на Александра Великог, и има укупно 28.000 страница.

 

Збирка оријенталних рукописних књига у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић” у Београду садржи 395 нумерисаних јединица са 686 дела. Садржи рукописе на три оријентална језика: арапском (525 дела), Отоманском турском (149) и  персијском (13). Најстарија књига је из 1206. Све књиге потичу из европског дела Отоманске империје и под јаким су утицајем локалне традиције, начина писања и језика специфичног за регион. Збирка садржи 133.560 страница.

 

Пројекат Europeana Libraries укључила је готово све библиотеке са подручја Балкана који је ризница због свих историјских околности на његовом тлу.

Библиотека „Милутин Бојић“

milutinbojic.digitalna.rs

Библиотека „Милутин Бојић“ има дигитализован свој библиотечки фонд који открива још један ковчег културног блага. Дигитализација је започела 2014. године и приказује шта све крију библиотеке. У библиотеци се налазе дигитални репозиторијуми многих наших писаца. Ту је легат Милутина Бојића који садржи вредне књиге, рукописе, фотографије од историјске и културне вредности. Дигитализоване су и књиге Николе Т. Ђурића. На линковима можете видети колекцију:

milutinbojic.digitalna.rs
О самом Милутину Бојићу можете прочитати на линку испод. Његов живот је био кратак, али је оставио иза себе песме које и данас буде емоције. Оне су глас једног времена и патње једног народа.
milutinbojic.digitalna.rs

Библиотека „Милутин Бојић“ – milutinbojic.org.rs
Дигитална завичајна колекција – zavicajna.digitalna.rs
Дигитална Библиотека – БОЈИЋЕВЦИ – bojicevci.digitalna.rs
Каталог библиотеке – bisis.milutinbojic.org.rs
Каталог легата – legati.milutinbojic.org.rs
Каталог књига на страним језицима – bookscat.milutinbojic.org.rs
Е-збирка поезије Милутина Бојића – poezija.milutinbojic.org.rs

Претраживач културног наслеђа Србије

kultura.rs

Претраживач културног наслеђа покренут је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије са циљем да се представе многобројни дигитализовани фондови, да се прикаже наслеђе којим располажу наше библиотеке, архиви, музеји, галерије, Завод за заштиту споменика, фондови мањих библиотека. Покривена је цела Србија, зато је овај подухват значајан. Ово је први званични национални претраживач културног наслеђа Србије.
У оквиру Претраживача културног наслеђа Србије постоји временска линија. Временска линија културе Републике Србије и Срба ван матице је направљена као приказ важних историјских дешавања на тлу Србије, ту су и знаменитости из културе које су удариле печат нашој уметности, људи који су обележили нашу историју, уметност и културу. Занимљиво је погледати.
vremenskalinijakulture.rs

Ту је и Мапа културе Србије која се састоји из
– Установа културе
– Споменици културе
– Велики рат – за чије је излагање документације, фотографија, видео записа заслужна Народна библиотека Србије
На линку испод имате мапу Србије са обележеним свим важним установама и споменицима културе: a3.geosrbija.rs/ustanove_kulture

Свет бајки и маште, доказано је, утиче на интелектуални и емотивни развој деце. На сајту www.bajke.rs можете пронаћи народне бајке које се налазе у наставном плану и програму, бајке Браће Грим, Ханса Кристијана Андерсена, српске народне бајке, народне приче.

Александријска библиотека
Причу о Александријској библиотеци можете погледати и схватити њен светски значај:

Александријска библиотека некад и данас

Александријска библиотека некад и сад
Сваки град на свету има нешто по чему је препознатљив, када говоримо о Александрији, то је Александријска библиотека. Античку библиотеку коју су основали Птолемеји у трећем веку пре нове ере, била је прави културни центар целог Медитерана. Неки извори тврде да је то био Птолемеј I Сотер, а неки да је оснивач био Птолемеј II Филаделф. Стари свет је спознао значај библиотека као чуваре знања. Емисари су одлазили пут Атине, Родоса и широм античког света ради прикупљања и откупљивања рукописа. Борба за знање била је мисија. Забележено је да је током владавине Птоломеја II, свака књига која се налазила на било ком броду који је упловио у Александрију, била преписана. Сматра се да је у тренутку свог зенита, Александријска библиотека запошљавала око стотину људи који су чували и бринули о 400.000 свитака. То је била најзначајнија библиотека старог света. Много прича и легенди постоји о њеном стварању и нестајању.

Британска национална библиотека располаже са невероватним културним благом. Уколико Вам језик не представља проблем можете погледати на следећем линку шта ова библиотека нуди:
www.bl.uk/catalogues-and-collections/digital-collections