Вршњачки тим
Вршњачки тим чине ученици од петог до осмог разреда. Тим је оформљен од по два представника сваког одељења. Чланови вршњачког тима су ученици који воле тимски рад, комуникативни су, креативни, толерантни, успешно решавају конфликтне ситуације, стварају позитивну атмосферу у својим одељењима. Од великог значаја је да одабрани ученици представљају „особе од поверења“ у одељењу, из тог разлога је важно да сами ученици имају пресудну улогу у избору представника.
Циљеви: ширење асертивног начина комуникације, толеранције, хуманих вредности, превенција насиља, као и развијање другарства, поштовања и емпатије, тимског духа, осећања заједништва, али и јачање критичности и супротстављање пошастима данашњице.
Циљ рада Вршњачког тима је активно учешће ученика у активностима, радионицама, задацима кроз које стичу знања, искуства и вештине неопходне за иницирање и активно учешће у смањењу насиља у сколи. Кроз учешће у тиму, ученици су мотивисани да се баве горућим питањем-насиљем у школи. Дугорочно, корист је вишеструка јер ученик осећа да је важна и корисна карика заједнице, да својим залагењем мења ствари на боље, доприноси колективу, слободно и креативно се развија.
Задатак Вршњачког тима је да се кроз низ активности током школске године залаже за промоцију, вредновање и усвајање животних вредности – другарства, пожртвовања, толеранције, ненасилних облика комуникације, хуманости. Задатак ментора је да прати рад тима, да спроводи све планиране активности, да оспособи и припреми ученике за самостално учешће у оквиру тима и подстакне на ширење позитивне радне климе у свом одељењу.
Активности Вршњачког тима усмерене су на пружању помоћи у заштити од насиља и промоцији ненасилне комуникације.
Образовање је најефикасније средство за спречавање нетолеранције. Први корак у толеранцији јесте образовање, односно научити људе која су њихова дељена права и слободе, како би били поштовани али и да промовишу поштовање и заштиту права других људи.
Образовање за толеранцију би требало сматрати преко потребним; То је разлог зашто је неопходно унапредити системске и рационалне методе учења о толеранцији које би се тицале културних, друштвених, економских, политичких и верских извора нетолеранције –главних узрока насиља и искључивања. Образовне политике и програми би требало да доприносе развоју разумевања, солидарности и толеранције међу појединцима, као и међу етничким, социјалним, културним, верских и језичких група и нација.
Образовање за толеранцију би требало да има за циљ да спречава утицаје који доводе до страха и искључивања других и треба да помогне младим људима да развију капацитете за самостално расуђивање, критичко размишљање.
16. новембар је ДАН ТОЛЕРАНЦИЈЕ
Ако желиш да сазнаш више о овоме прочитај: Декларација о принципима толеранције