Еразмус+ тим и Румунија

Еразмус+ тим и Румунија

ЕРАЗМУС+ мобилност четвртака у Râmnicu Vâlcea, Румунија

Данас је пут Румуније, на своју прву ЕРАЗМУС+ мобилност, кренуло 15 ученика четвртог разреда наше школе. Припреме су одавно почеле и с нестрпљењем су ишчекивали овај дан. Интезивно су учили енглески како би се што боље припремили за споразумевање са вршњацима у Румунији, али и савладали речи и једноставније фразе и на румунском језику.

Отпутовали су комбијем јер ће током путовања, до крајњег одредишта, града Рамнику Валча (рум. Râmnicu Vâlcea) који се налази у округу Валча у Румунији, проћи кроз део наше земље где се простире један од националних паркова о коме су учили ове школске године из Природе и друштва. Биће то прилика да са копна виде Ђердапску клисуру, највећу и најдужу клисуру у Европи. Она формира део границе између Србије и Румуније, при чему се северно налази Румунија, а јужно Србија. Ову клисуру многи називају ,,железна врата“, баш као што се са румунске стране налази Национални парк Parcul Natural Porţile de Fier, а са српске Национални парк Ђердап.

У клисури има археолошких налаза и културно-историјских споменика, као што су насеље Лепенски Вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архитектуре.

Након преласка државне границе (Србија-Румунија) наставља се пут кроз Национални парк ,,Гвоздена врата“ у Румунији. Налази се на југозападу Румуније, а његова јужна граница је румунска обала Дунава. Наш Еразмус+ тим је стигао у Румунију и већ имају план за сутра – спортски дан, најлепши начин за упознавање.

Еразмус+ тим у Румунији – први дан

Дан је започео дочеком у школи, где је наш Еразмус+ тим дочекан уз погачу и со. Упознавање са колегама и ученицима било је кроз шетњу по школи, где су домаћини показали гостопримство на часу физичке културе. Уследио је обилазак Историјског музеја и Музеја уметности. После предаха, уследио је вечерњи излазак, одлазак на концерт Румунске филхармоније.

Filharmonika Valcea – Filharmonica „Ion Dumitrescu“ где је одржано гала вече FESTIVALUL „TINERE TALENTE“ (фестивала „Млади Таленти“).

Филхармонија Влчеа носи име великог композитора и професора Иона Думитрескуа – истакнуте личности националног музичког света (пореклом из Влчеа), што је у великој мери допринело интеграцији ове институције у свест љубитеља музике из Влчеа и шире.

На доњем линку је филмска музика коју је компоновао Ион Думитреску чије име носи филхармонија у Râmnicu Vâlcea.

Најава за тај фестивал „Млади таленти“ на румунској телевизији изгледа овако: https://www.youtube.com/watch?v=qvT2RVo1CLs

Када погледамо, један богат дан!

Еразмус+ тим и Румунија – други дан у Ramnica Valcea

Други дан наш Еразмус+ тим борави у Румунији и дели утиске о свом боравку. Упознавање школског програма започело је часом информатике. Наш Еразмус+ тим каже да су радили нешто слично као са микробитом, а наши су показали блоковско програмирање, где су домаћини били одушевљени нашим радом.

Затим је уследила посета Horezu, градићу у коме се традиционално прави чувена румунска грнчарија.

Град Хорезу (рум. Horezu) налази се у окружењу Влчеа у централној Румунији, у историјском региону Влашка (Oltenia), у подножју Карпата. То је мали град, али са великом културном и уметничком традицијом – посебно познат по традиционалној грнчарији, која је део УНЕСКО-ве нематеријалне културне баштине човечанства.

Хорезу је вековима био центар грнчарства, а техника и стилови који се користе у том крају преносе се са генерације на генерацију. Њихова грнчарија се прави ручно, без масовне производње, уз употребу древних алата и природних боја (углавном у нијансама беле, зелене, смеђе и жуте).

Петао (рум. cocoșul de Hurez) је најпознатији и најчешћи декоративни симбол на керамици из Хорезуа. Он има више значења:

• Симбол светлости и буђења – петао најављује нови дан.
• Заштитник дома – веровало се да штити кућу од зла.
• Животна енергија и оптимизам – као симбол обнове и виталности.

Овај симбол се често ручно осликава на чинијама, тањирима, посудама, и може се видети у разним облицима – понекад реалистичан, понекад стилизован у декоративне орнаменте.

У Хорезуу се сваке године одржава традиционални фестивал грнчарије зван „Cocoșul de Hurez“, где се окупљају грнчари из целе Румуније и региона, приказујући своје радове и технике.

У повратку су посетили Манастир Horeza. Наравно да је вече било испланирано, шетња по граду да се упију утисци. Вече је било посебно јер је нашој Анђели био рођендан који су сви заједно обележили! Дан препун дешавања и догађања, учимо све време…

Еразмус+ тим и Румунија – трећи дан у Ramnica Valcea

Трећи дан је започео ликовном радионицом у школи коју је водио познати локални сликар. Његово име је Adrian Luca и познат је као улични сликар. Он им је показао како да цртају вазу са цвећем и које боје је најбоље користити. Adrian Luca је сликар који је познат и по својим муралима, неке је насликао у Београду пре осам година. Мурал цара Душана, као и Новака Ђоковића су његова дела. Сликарска дела са радионице деца су понела као успомену. Учитељица Биљана Поповић, такође, је учествовала у радионици и своју слику је поклонила колегиници Роксани. Следећа активност је била да се ученици упознају са румунским алфабетом, а румунски ђаци са нашом латиницом. Задатак је био да напишу своје име, наши ученици на румунском, а румунски ђаци своја имена нашом латиницом. Уследило је писање лепих порука на дрвеним срцима која су разменили. Мали предах и следећи доживљај је био посета Градској библиотеци „Антим Ивиреанул“. Ова библиотека је широм света позната по огромној куполи у витражу коју је осмислио познати румунски сликар George Dikan. Овог уметника наш Еразмус+ тим је упознао први дан, приликом посете Музеју уметности где је он лично био домаћин нашем тиму.

Незаобилазан део посете у Градској библиотеци је био дечји кутак, где су од библиотекарке са Дечјег одељења чули о активностима које се организују за децу узраста од две до четрнаест година. На крају, наш Еразмус+ тим је добио на поклон две прелепе оригами фигурице које су једна од организованих активности које се у библиотеци раде са децом. Имали су част да упознају директорку библиотеке, а затим су посетили и део мултимедијалне секције. Ту су имали прилику да се упознају са различитим видовима мултимедије, па је једна од занимљивости та што су видели грамофон и чули како звучи музика са старе лонгплеј плоче. Видели су и презентацију о библиотеци, посетили секцију страних језика, где се одржавају часови и радионице за људе који желе да науче источњачке језике, као што су кинески, јапански, арапски и турски. Учење ових језика је уз помоћ професора којима су то матерњи језици. Ту је био присутан професор кинеског језика са факултета из Sibiua, Kинез. Оваква организација показује колико се цени квалитет образовања. Вече је протекло у прослави имендана наше колегинице Manuele, поводом кога смо јој приредили изненађење. Занимљиво је што се имендан овде слави скоро као рођендан. Сутра је нови дан који је дан за упознавање Sibiua. Испланирана је посета у два музеја, обилазак центра града. Учимо, сазнајемо, упознајемо…

Еразмус+ тим и Румунија – четврти дан у Ramnica Valcea

Румунија је отворила врата за наш Еразмус+ тим, а сваки дан је откривала нешто ново. Својим јаким фолклорним животом, традицијом и природним лепотама испунила је још један дан нашем Еразмус+ тиму. Четврти дан мобилности био је резервисан за град Sibiu који је познат као град у коме доминира средњовековна архитектура. Sibiu је један од највећих градова Румуније. Затим је уследила посета Националном музеју „Astra“, то је музеј на отвореном. Шетња центром града и ручак у италијанском ресторану употунили су ово упознавање. Романска култура у пуном доживљају. Наравно, ништа без сладоледа и продавнице сувенира. Запажање које је било утисак дана је, да су се у једном тренутку, деца домаћини и наш Еразмус+ тим измешали. Парови у колони постали су српско-румунски, комуникација је била на течном енглеском језику. Несвесно, прешла се граница дружења и све је постало учење. Важност сазнавања је била у сваком делу дана. Хвала нашим румунским колегама на оваквом учењу и размени знања!

Еразмус+ тим и Румунија – пети дан у Ramnica Valcea

Последњи дан боравка на мобилности нашег Еразмус+ тима организован је пријем код градоначелника града. Наш Еразмус+ тим је примљен како доликује гостима. У току дана је уприличена додела сертификата свим учесницима на мобилности, а за крај дана организовано је дружење и прослава као поздрав. Било је едукативно, наш Еразмус+ тим се враћа пун утисака и носи са собом једно велико искуство. Хвала свим колегама из Румуније за овакву организацију и гостопримство!

Полако нове фотографије пристижу, сумирају се утисци, па тако за последњи дан треба издвојити још фотографија са доделе сертификата, али и један излет који је био организован тог дана. Рудник Ocnele Mar је велики рудник соли који се налази у близини Ocnele Mara у области Vâlcea, на југу Румуније. Ocnele Mari једно је од највећих налазишта соли у земљи, са резервама соли које се процењују на 9 милијарди тона. Ипак, овај рудник пружа много више, у њему се налази црква, терени за мини-голф, клизалиште, љуљашке, што је за наш Еразмус+ тим био прави доживљај. Вероватно ће тек када порасту, схватити шта су у својој школи доживели јер оваква врста ваннаставних активности помера границе образовања. Наш Еразмус+ тим који су водиле Бојана Јањанин, Биљана Поповић и Наташа Ласан, показао је и какви наставници долазе из Србије. Свестрани, који говоре румунски, играју, познају румунску културу. Једном речју, прави просветни радници.

Еразмус+ тим и Румунија – шести дан – повратак у Србију

Дошао је и дан повратка. После пет дана пуних дешавања и учења, сазнавања о земљи која нам је близу, а можда тако мало знамо о њој, наш Еразмус+ тим враћа се кући. Путовање је било безбедно уз наше возаче, тако да је пут текао у добром распложењу. Улазак у Србију значио је да се посете још неке знаменитости, Кладово, тврђава Фетислам. То је био час на отвореном из познавања природе и друштва, наш Еразмус+ тим је поновио градиво које се ове године радило. Фетислам, Новиград или Кладовски град је утврђење у Србији које се налази на обали Дунава, неколико километара узводно од Кладова. Подигнут је 1524. године као утврђење за освајање суседних земаља, Мађарске и Румуније, тачније био је полазиште за освајање Трансилваније. Следећа станица био је Београд.